Агила I је био визиготски краљ у Хиспанији између 549. и 555. године. Био је први краљ Визиготa након 38 година владавине краљева који су били Остроготи. Године 551. године, његов ривал и претендент на визиготски престо, Атанагилд, тражио је од Јустинијана I, византијског цара, помоћ против Агиле. Јустинијан је послао малу флоту са Сицилије, и 554. године Атанагилдови побуњеници су уз помоћ Византинаца победили Агилу код Севиље. Агила је побегао у Мериду, међутим, тамо су га убили његови људи.

Побуна у Кордоби

Агила је ступио на престо у децембру 549. године. Већ следеће, 550. године избила је побуна у Кордоби против њега. То је била уједно и прва оружана побуна против једног визиготског краља. Не зна се тачно да ли су разлози побуне против краља били зато што је био Визигот, зато што је био аријанац или је побуна једноставно била уперена против краља као владарске институције. Извори не дају прецизније податке, али је сигурно да се становници Кордобе нису побунили против визготских господара аријанаца како би их заменили Византинцима који су били правоверни хришћани. У сваком случају, побуна је узела маха и краљ је био потучен до ногу — изгубио је свог сина, краљевску ризницу и велики број војника. Морао је да побегне у Мериду, престоницу провинције Лузитанија.

Атанагилдова побуна

Незавидну ситуацију визиготског краља искористио је Атанагилд, визиготски племић који се такође побунио против Агиле. Атанагилд се утврдио у Севиљи и покушао да свргне Агилу. Додуше, нема доказа да је Атанагилд радио у спрези са кордопским побуњеницима, нити да је успоставио било везу са њима. Између 551. и 552. Атанагилд је тражио помоћ од Јустинијана I (527—565), византијског цара, како би свој план спровео до краја у дело. Јустинијан је послао флоту са Сицилије под командом осамдесетогодишњег византијског магистер милитума, Либерија.

Византинци су се искрцали на Иберијско полуострво негде између јуна и јула 552. године. У међувремену, Агила је сакупио војску и кренуо из Мериде у правцу Севиље како би угушио побуну и казнио побуњеника Атанагилда. Међутим, Византинци су се састали са Атанагилдовом војском и заједничким снагама су потукли Агилу недалеко од Севиље 554. године.

Смрт

Након три године међусобних борби, Визиготи су схватили да од њихових међусобица пуну корист имају само Византинци за које се показало да не намеравају да се повуку из Хиспаније након војне интервенције. У марту 555. године Агилини људи су га убили у Мериди и на престо поставили Атанагилда, који је своју владавину додуше, рачунао од године кад се побунио — 551. Покушао је да удаљи Византинце из Хиспаније, међутим, није имао успеха. Византинци ће остати на Иберијском полуострву следећих 70 година где ће основати провинцију Спанија.

Литература

• Cebrián, J.A. La aventura de los godos. La Esfera, Madrid, 2006 (ISBN: 84-9734-559-2)
• The Prosopography of the Later Roman Empire III: A.D. 527-641, vol. A, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1992, 26—27.
• E. A. Thompson. Los godos en España. Alianza Editorial, Madrid, 2007 (ISBN: 978-84-206-6169-8)
• Herwig Wolfram. The Roman Empire and Its Germanic Peoples. Univ. of California Press, London, England, 1997. ISBN-0-520-08511-6