Списак византијских царева

КАТЕГОРИЈЕ » САДРЖАЈ » ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА » ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА » ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО » ВИЗАНТИЈСКИ ЦАРЕВИ » Списак византијских царева

Византијска застава

Византијски цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су повремено коришћене и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus). У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus).

Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао источноримског, то јест, византијског цара, док су владари других народа тј "краљеви" означавани титулом регас (грч. Ρήγας, од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј владар (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј. автократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ).

Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византинци су се сматрали Римљанима (тј. Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и хеленским царевима.

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.