Сергије Димитријевић (12. март 1912, Пирот, Краљевина Србија – 11. август 1987, Београд) је био српски правник, економиста, историчар и нумизматичар. Иако разноврстан, његов рад је претежно био историографски, где се огледао на широком распону тема, од историје Лесковца и околине, преко историје српског социјалистичког покрета до српске средњовековне нумизматике.
Биографија
Школовао се у Лесковцу а затим је студирао права и економију на Правном факултету у Београду између 1930. и 1934. године. Студије је наставио усавршавањем у Паризу на Институту високих студија међународних односа између 1935. и 1937. године. Још од студирања учествовао је у комунистичком покрету. Био је руководилац партијске организације југословенских студената и представник Комунистичке партије Југославије у Балканском комитету између 1938. и 1939. године. Ухапшен је 1939. а рат је провео прво по логорима у Француској а затим у Бухенвалду (1944—1945). Након завршетка Другог светског рата прво је радио у оргнаима власти у Лесковцу а затим је прешао у Београд где је радио као директор Економског института савезне владе. На овом положају провео је пет године између 1946. и 1951. године. На Правном факултету Универзитета у Београду предавао је политичку економију. Као сарадник Економског института током 50-их година је радио на докторској дисертацији Страни капитал у привреди бивше Југославије коју је одбранио 1957. године. Од 1955. до пензионисања 1966. радио је у Историјском институту у Београду у звању научног сарадника и научног саветника. Сарађивао је и са другим научним установама као спољни сарадник посебно са Институтом за историју радничког покрета где је радио на обимним научним пројектима као што је издавање списа српских социјалистичких писаца и теоретичара и сл. Иако нарушеног здравља до самог краја живота активно је радио у неколико научних области.
Историографски рад
О актуелним политичким и привредним темама писао је још као ђак (од 1934. године) а у послератном периоду почиње да објављује историографксе радове засноване на пажљивој проучавању историјске грађе. Историографски рад постао је главна област његовог интересовања: бавио се прошлошћу свог родног краја, Лесковца и његове околине, затим издавањем списа и изучавањем живота и дела српских социјалиста, привредном историјом Краљевине Југославије и српском средњовековном нумизматиком. У свакој од ових области написао је већи број радова који имају трајну историографску вредност. Изучавању економске историје прилазио је као критичар капитализма, са становишта марксистичке економске теорије.
У проучавању историје Лесковца и околине имао је широк спектар интересовања: од сакупљања народних умотворина и писане грађе до планова о изради Лесковачке енциклопедије (пројекат започет 1952—1954, али недовршен). Његова архивска изучавања знатно су проширила изворну подлогу за проучавање историје овог краја а посебно је значајно што је први уочио деловање и значај дубровачких трговаца, колонија и каравана у овом подручју у 17. веку.
Приликом изучавања српског социјалистичког покрета третирао је широк распон тема од библиографија социјалистичких писаца, издавања сабраних списа Радована Драговића, Душана Поповића, Димитрија Туцовића и посебних студија о истакнутим личностима социјалистичког покрета (Андра Банковић, Драгиша Лапчевић, Радован Драговић). Дао је и две синтезе историје социјалистичког покрета у Србији (1982) и Београду (1974). привредом старе Југославије била је само привремено Димитријевићево истраживачко интересовање. Поред дисертације написао је и неколико краћих радова са овом тематиком. Његова изучавања привредне историје неретко су идеолошки обојена. Уверен у исправност марксиситичке идеологије економском историјом се бавио са позиција радикалног крила социјалистичког покрета.
Посебно су значајна његова изучавања и сакупљања српског средњовековног новца. У младости је отпочео прикупљање старог српског новца а нумизматичке радове објављивао је од 1957. године. Велику збирку новца и пратеће документације оставио је САНУ обавезујући притом ову институцију да изда корпус српскго средњовеквоног новца. Димитријевић је откривао непозната врсте и варијанте, систематски их је објављивао и описивао, бавио се и читавим областима средњовековне нумизматике (бакарни новац, новац са контрамаркама, фалсификати и друго). Димитријевићеви радови имају фундаменталан значај за бављење српском средњовековном нумизматиком.
Поводом седамдесете годишњице живота одржан је 1983. године у Лесковцу научни скуп на коме је више аутора осветљавало различите аспекте Димитријевићевог рада. Тек након његове смрти (1987) објављен је зборник са овог скупа Живот и дело др Сергија Димитирјевића у коме је такође објављена библиографија и преглед заоставштине.
Литература
- Димитирјевић, Сергије (С. Ћирковић, стр. 350—351), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
