Бариша Крекић (14. октобар 1928, Дубровник, Краљевина СХС) је историчар, византолог и један од водећих стручњака за историју Дубровачке републике.

Биографија

Школовао се у родном Дубровнику где је матурирао 1947. године а потом је студирао историју на Филозофском факултету у Београду између 1947. и 1951. године. Специјализовао се за историју Византије па је након завршетка студија изабран за асистента у Византолошком институту САНУ. Докторирао је 1954. године са дисертацијом Дубровник и Левант (1280—1460) коју је обранио пред комисијом Српске академије наука, која је тада имала могућност да формира комисије и додељује научни степен доктора наука. Изабран је за доцента за Општу историју средњег века приликом оснивања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду 1956. године. У оквиру тог предмета предавао је и историју Византије. Годину дана боравио је на усавршавању на Сорбони у Паризу (1957—1958) где је слушао предавањa Фернана Бродела и Пола Лемерла. Током академске каријере на Филозофском факултету у Новом Саду прошао је кроз сва наставничка звања. Његова универзитетска каријера од тада је везана за различите универзитете у Сједињеним Америчким Државама. Током 1965. и 1968/69. био је гостујући професор на Универзитету државе Индијана у Блумингтону. Током 1968. године такође је био гостујући професор на Универзитету Стенфорд у Пало Алту у Калифорнији. Почев од 1970. године био је редовни професор историје на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (UCLA). Од 1994. године је професор-емеритус на истом универзитету. Током своје предавачке каријере у САД био је и гостујући професор у истраживачком центру Дамбартон Оакс Харвардског универзитета у Вашингтону. Током 1982. године био је гостујући професор на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари, а 1997. гостујући професор на Централноевропском универзитету (Central European University) у Будимпешти. Између 1978. и 1983. био је директор Центра за руске и источноевропске студије на UCLA.

Историографски рад

И поред свог истраживачког рада у вези са византијском историјом Крекић је и даље био усмерен на истраживачки рад у Дубровачком архиву. Та истраживања резултирала су низом радова о Леванту и источном Медитерану као делу византијског света као и радовима о привредним везама Дубровника са Италијом и нарочито са његовим балканским залеђем. Бавио се и истраживањем унутрашњег развоја Дубровника, пре свега о његовом привредном успону, друштвеним процесима који су се одвијали међу његовим зидинама а у оквирима друштвене историје посебно га је привлачило питање учвршћивања власти патрицијата. Његова докторска дисертација објављена је као посебно издање Византолошког института Српске академије наука 1956. године. Она је доживела друго, проширено издање, на француском језику Dubrovnik (Raguse) et le Levant au Moyen Age (1961) где је укључено и 1442 регеста дубровачких докумената која се односе на подручје Леванта. Синтезу развоја Дубровника у средњем веку дао је у књизи Dubrovnik in the 14th & 15th Centuries: A City Between East and West. Његове разноврсне студије преведене су на енглески језик и сабранее у двема књигама Dubrovnik, Italy and the Balkans in the Late Middle Ages (1980, 21 студија) и Dubrovnik: A Mediterranean Urban Society 1300-1600. (1997, 18 студија).

Библиографија његових радова објављена је само до 1984. године у публикацији Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет 1954—1984, Библиографије. Библиографија његових историјских радова броји готово двеста одредница свих врста, од монографија и синтетичких прегледа, преко расправа и студија до енциклопедијских одредница и приказа књига. Био је један од приређивача првог и трећег тома Византијских извора за историју народа Југославије које је издала Српска академија наука 1955. године (поред Крекића приређивачи првог тома били су Ф. Баришић, М. Рајковић и Л. Томић а трећег Ј. Ферлуга, Б. Ферјанчић, Р. Катичић и Б. Радојчић). Био је такође приложник у неколико лексикографских дела (Енциклопедија Југославије, Dictionary of the Middle Ages). Његове студије објављиване су у најугледнијим југословенским и страним историографским часописима (Зборник радова византолошког института, Byzantinische Zeitscrift, Slavic Review, The American Historical Review, Schweizerische Zeitschrift für Geschichte). Био је уредник колективног дела Urban Society of Eastern Europe in Pre-Modern Times (Los Angeles–London 1987). У студијама објављиваним од 80-их година 20. века углавном се бавио унутрашњим и спољнополитичким развојем Дубровачке републике у средњем веку и историјом Млетачке републике (Notes on the Provision of Water for the City of Dubrovnik in the Fifteenth and Sixteenth Centuries, Prostitution and Sexual Violence in Dubrovnik at the Beginning of the Fifteenth Century, On Some Ragusans in Crete in the 14th Century, Contribution to the Study of the Ragusan Presence in Venice in the Fourteenth Century, Venice, Byzantium and the Balkan Peoples in the Late Middle Ages, Contribution to the Study of the Ragusan Presence in Venice in the Fourteenth Century, Two Episodes from Venetian Political Life in the Late Middle Ages). Његове студије о односу Дубровачке републике и Венеције у средњем веку сабране су у књизи Unequal Rivals. Essays on Relatiuons between Dubrovnik and Venice in the Thirteenth and Fourteenth Centuries која је издата у Дубровнику 2007. године у издању Хрватске академије знаности и умјетности и Завода за повјесне знаности у Дубровнику. Својим радовима отворио је пут истраживању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици.

Литература

• Крекић, Бариша (Сима Ћирковић, стр. 451—452), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
• Лично саопштење Барише Крекића (јануар 2011).