Јарослав Шидак (4. јануар 1903, Беч, Аустро-Угарска—25. март 1986, Загреб, СФРЈ) је био хрватски историчар.

Биографија

Иако рођен у Бечу Шидак је од раног детињства живео у Загребу. У Загребу је завршио основну и средњу школу. Потом је студирао на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу где је докторирао 1935. године са дисертацијом Проблем босанске цркве у нашој хисториографији од Петрановића до Глушца. Рад је објављен у Раду Југословенске академије знаности и умјетности 259 (1937), стр. 37—182. Између 1934. и 1941. године радио је као гимназијски професор у Сењу и Загребу. Затим је од 1941. до 1943. био запослен у библиографском заводу у Загребу. Био је члан редакције Хрватске енциклопедије. Након избора за доцента његов рад био је везан за Филозофски факултет у Загребу. Ту је постао ванредни професор 1945. године и редовни професор 1958. године. На Филозофском факултету је предавао хрватску историју и општу историју новог века.

Историографски рад

Први период историографског рада Јарослава Шидака карактерише његова окренутост ка темама из црквене историје средњовековне Босне. Он је отпочео своја истраживања оспоравајући уврежена схватања о дуалистичком карактеру Цркве босанске. Ти његови ставови наишли су на оштар пријем у стручној јавности. Од 1954. и сам Шидак прихвата дуалистичку концепцију о Цркви босанској коју је засновао Фрањо Рачки и у том општем оквиру су се кретала његова даља истраживања. Његови историографски радови о црквеној историји средњовековне Босне, од расправа до критичких приказа стручне литературе, сабрани су у књизи Студије о цркви босанској и богумилству која је бјављена у Загребу 1975. године. У овој књизи сабрано је 15 његових ранијих радова као и опширан преглед послератне литературе о овом питању. Друга група радова Јарослава Шидака односи се на хрватску историју 19. века. Редовно је пратио литературу посвећену овом периоду о којој је објавио низ критичких приказа а затим је објавио велики број радова о појединим личностима и догађајима. Ови краћи радови објављени су у три збирке студија: Студије из хрватске повијести XIX стољећа (Загреб, 1973), Студије из хрватске повијести за револуције 1848—49. (Загреб, 1979) и Кроз пет стољећа хрватске повијести (Загреб, 1981). Био је коаутор књиге Повијест хрватскога народа г. 1860—1914 (Загреб, 1968), заједно са Мирјаном Грос, И. Караманом и Драгованом Шепићем као и један од аутора у колективном делу Друштвени развој у Хрватској од 16. до почетка 20. стољећа (Загреб, 1981). Био је један од основача и преко 30 година уредник Хисторијског зборника, једног од најзначајнијих хрватских историјских часописа (уређивао га је од 1948. до 1984). У овом часопису објављен је велики број радова значајних и за српску историју. Шидак је био члан уже редакције оба тома Историје народа Југославије који су објављени у Загребу и Београду 1953. и 1960. године. Хисторијски зборник за 1976/77. је посвећен седамдесетпетогодишњици његовог живота и ту је објављена и библиографија Шидакових радова.

Литература

• Шидак, Јарослав (Сима Ћирковић, стр. 724), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.