Козарска Дубица, мали град на сјеверозападу Босне и Херцеговине, са богатом историјом. Због бурне прошлости многа материјална свједочанства неповратно су изгубљена. Дубички топ једно је од ријетких оваквих свједочанстава.
 |
| Дубички топ, савремена фотографија. |
| Извођач: Марко Покрајац. >>> |
Дубица се први пут јавља у изворима 1197. године. Највјероватније је била насељена и много раније, што потврђују многи археолошки докази. У бурном средњем вијеку Дубица је често мијењала господаре. На посједима око града обитавали су разни монашко-ритерски редови као јовановци и темплари. Каструм Дубица и жупа Дубица налазили су се у саставу Угарске монархије све до пада под oсманску власт 1538. године, осим између 1398. и 1404. када је ова територија ушла у састав средњовјековне босанске државе. Период под османском владавином био је веома буран. Њега обиљежавају аустро-турски ратови. Тако су Аустријанци заузели Дубицу 1687. године и држали је под својом управом све до 1701. Од 1716. Дубица је опет ушла у састав Аустрије, под чијом је влашћу била све до 1741.
Како се Дубица налази на веома важном коридору за освајање Босне и Херцеговине, тако је и већина аустријских напада ишла преко Дубице. Године 1788. избио је нови рат између Аустрије и Турске. Тај рат остао је у памћењу и као Дубички рат, из разлога што су се жестоки бојеви водили на њеним пољима. Дубица је те године пала под аустријску власт под којом је остала све до 1797. када је потпала под власт Османског царства у чијем саставу остаје све до Берлинског конгреса (1878), када долази под аустроугарску управу која траје до 1918. И даље кроз историју Дубица је често страдавала. У току Другог свјетског рата град је претрпио огромна разарања и изгубио велики број становништва. Разарања нису заобишла Дубицу ни у посљедњем грађанском рату током распада СФРЈ.
Град бурне историје, али много пута разаран, нема много материјалних доказа који свједоче о његовој прошлости. Један од ријетких који се очувао до данашњих дана је дубички топ. Не може се са сигурношћу утврдити вријеме његовог настанка, али зна се да је из турског периода. По хроничару Драгославу Алексићу топ је посљедњи пут опалио 1876. године приликом доласка Абдул Хамида II (1876—1909) на власт. Том приликом је било наређено да се пуца из свих топова у царству у част Абдула Хамида II. Хасан-ага Пезић је извршио ту дужност. По његовом причању, које је забиљежио Драгослав Алексић у књизи Кнежопоље и Кнежопољци, топ је био препуњен барутом па је приликом пуцња искочио са лежишта на зиду тврђаве. Том приликом су прозори на околним кућама попуцали од силине удара. Двије године касније Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину. Дубичка тврђава је порушена, а топ је премјештен у парк у близини моста. Ту је остао све до најновијег времена, када су га власти пребациле у парк Народних хероја, гдје се и данас налази.
Литература
Драгослав Алексић, Кнежопоље и Кнежопољци у прошлости и садашњости, Босанска Дубица 1931.
