Јеротеј Мутибарић (1799, Бегеч у Бачкој – 1858, Сремски Карловци) био је српски свештеник, настојник манастира Гргетег и далматински епископ.

Након завршених филозофских и теолошких студија, Јеротеј Мутибарић се замонашио 7. фебруара 1824. годинеу манастиру Раковцу, где га је рукоположио митрополит Стефан Стратимировић. Манастир Раковац уживао је висок углед јер с есматрао дворским митрополитским манастиром па је велики број истакнутих црквених великодостојника замонашен у овом манастиру. Мутибарић је предавао црквено појање у клерикалним школама у Вршцу и Сремским Карловцима. Поред архимандрита Димитрија Крестића и Дионисија Чупића, Мутибарић је спадао у најбоље познаваоце карловачког појања. По жељи митрополита Стефана Стратимировића модификовао је карловачко појање јер је оно за време Чупића псотало исувише отегнуто. Према речима Алимпија Поповића, то је била коначна редакција карловачког појања.

Мутибарић је постављен за настојника манастира Гргетега 30. децембра 1832. на Светом архијерејском синоду на коме су учествовали Стефан Стратимировић, будимски епископ Стефан Станковић и вршачки епископ Максим Мануиловић. Мутибарић је постао епископ далматински 1843. године пошто је његов претходник Пантелија Живковић морао да по царевом налогу напусти Далмацију. За епископа далматинског хиротонисан је 25. октобра 1843. године.

Личним прилогом Мутибарић је основао фонд за девојачку школу у Далмацији. Такође је покушао да оснује конзисторију чиме би нормализовао рад своје епархије али му грађанске власти то нису дозволиле.

Насилно је уклоњен из своје епархије 1853. године као што ће са истог положаја на исти начин бити уклоњени и његови наследници Никодим Милаш и Димитрије Бранковић. Након одласка из Далмације живео је још пет година. Умро је 1858. године у Сремским Карловцима, а сахрањен је у манастиру Гргетегу.

Литература

• Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.