Средњовековне српске династије

Средњовековни српски владари

Властимировићи ~ Војислављевићи ~ Вукановићи ~ Немањићи ~ Котроманићи ~ Мрњавчевићи ~ Балшићи ~ Лазаревићи ~ Бранковићи ~ Црнојевићи

Срби су, након доласка на Балкан у раном 7. веку, створили више држава чије су се границе брзо мењале, настајале и нестајале. Временом, Срби су се учврстили на одређеним територијама које су византијски историчари називали склавинијама и које су добиле имена или по српским племенима која су их насељавала или по већ затеченом имену те области, града или реке.

Већ од прве половине 10. века Срби су живели у неколико засебних мање-више чврстих политичких целина, а о томе нам даје сведочанство византијски цар и историчар, Константин VII Порфирогенит. У свом делу О народима или О управљању царством (De administrando imperio), Порфирогенит даје јасан опис територија које су Срби у његово доба насељавли као и границе држава које су формирали.

Поред обале Јадранског мора, од ушћа реке Цетине, до ушћа реке Бојане, српска племена формирала су неколико државних целина. Паганија, од ушћа Цетине до ушћа реке Неретве, област која је такође обухватала и острва Брач, Хвар, Корчулу и Мљет. Хум, или Захумље, територија која се простирала од Неретве до залеђа Дубровника. Травунија, која се налазила од Дубровника до Боке которске (касније Требиње) са Конавлима. Дукља, држава која је обухватала територију од Котора па све до ушћа реке Бојане.

Северно од ових приморских српских земаља, одвојена планинским венцем, налазила се још једна српска држава коју су Порфирогенит и остали византијски историчари називали Србијом и коју су сматрали најважнијом од свих српских земаља. Србија се простирала на запад до реке Врбас, а на исток до долине Ибра, и у Порирогенитово доба обухватала је и Босну. Сверна граница Србије била је на реци Сави, и то између Врбаса и Дрине.

Босна и Србија ће се развијати као две засебне српске државе у средњем веку, исто као и Дукља и Хум, док су Паганија и Травунија током 9. и 10. века постале део Србије. У доба Немањића, све ове земље чиниће део Српског царства.

За више информација о институцији владара у средњовековнм српским државама, погледајте чланак Средњовековни српски владар.

Властимировићи

Детаљније у Властимировићи.

• први непознати архонт који је довео Србе на Балкан
• Вишеслав
• Радослав
• Просигој
• Властимир
• Мутимир
• Прибислав Мутимировић
• Петар Гојниковић
• Павле Брановић
• Захарија Прибислављевић
• Часлав Клонимировић

Војислављевићи

Династија Војислављевића је владала у Дукљи], једнoj од српских држава у раном средњем веку. Пре него што је Дукља потпала под византијску влaст, против које се побунио Стефан Војислав, Дукљом је владао Јован Владимир. Владари из ове династије били су:

• Стефан Војислав
• Михаило
• Константин Бодин

Након смрти Константина Бодина, Дукља је запала у стање политичког расула. Летопис попа Дукљанина, једини извор за прилике у Дукљи овога времена, набраја велики број владара што само одсликава политичку нестабилност, а не одражава стварну смену на престолу, мада се у историографији поједине вести које наводи Летопис сматрају за веродостојне али је и поред тога реконструкција политичке историје Дукље овога времена веома несигурна.

Према Летопису попа Дукљанина, након краља Бодина, па све до Стефана Немање, Дукљом су владали следећи владари¹:

• Доброслав (1099—1101)
• Кочопар (1101—1102)
• Владимир (1102—1113/14)
• Ђорђе (1113/1114—1116/18)
• Грубеша (1116/18—1125)
• Ђорђе /1125—1135)
• Градихна (1135—1146)
• Радослав (1146—1162)

Од Радослава 1162. године управу над Зетом и Требињем преузима рашки велики жупан, Деса.

Два документа из 12. века помињу Михаила као последњег дукљанског владара, од кога је Стефан Немања коначно преузео власт над Дукљом негде најдаље око 1186.

Вукановићи

Детаљније у Вукановићи

• Вукан (1083/84—1112)
• Марко (1083/84—?)
• Урош I, (1112. — око 1145) највероватније Марков син;
• Урош II Примислав (око 1145—1162), најстарији син Уроша I
• Белош, средњи син Уроша I
• Деса, најмлађи син Уроша I
• Завида (?)
• Тихомир (1165—1166) (?)

Немањићи

Династија Немањића је владала Србијом између 1166. и 1371. године. Период владавине ове династије сматра се за најсјајнији период у историји српске средњовековне државе. Немањићи су носили различите владарске титуле: великог жупана, краља и цара.

• Стефан Немања, велики жупан (1166—1196)
• Стефан Немањић (Стефан Првовенчани), велики жупан (1196—1202) и (1204—1217), краљ (1217—1228)²
• Стафан Радослав, краљ (1228—1234)
• Стафан Владислав, краљ (1234—1243)
• Стафан Урош I, краљ (1243—1276)
• Стафан Драгутин, краљ Србије (1276—1282), краљ Срема (1282—1316)³
• Стафан Урош II Милутин, краљ Србије (1282—1321)
• Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321-1331)
• Стефан Урош IV Душан, краљ (1331—1345) и цар (1345—1355)⁴
• Стефан Урош V, цар (1355—1371)

Мрњавчевићи

Цар Стефан Урош V одредио је око 1365. за свог савладара Вукашина Мрњавчевића који тада добија краљевску титулу коју је носио до погобије у бици на Марици 1371. године. Ову титулу је носио и његов син Марко.

• Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365—1371)
• Марко Мрњавчевић, краљ (1371—1395) (Краљевић Марко)

Балшићи

Балшићи су владали Зетом од 1360. године до 1421. године. За време владавине цара Душана, Балшићи су признавали врховну власт Србије, али након Душанове смрти то признање постаје само формално и они постају прави господари Зете.

• Балша I (1356—1362)
• Ђурађ I (1362—1372)
• Балша II (1372—1385)
• Ђурађ II (1385—1403)
• Балша III (1403—1421)

Лазаревићи и Бранковићи

Родоначелник ове династије био је Лазар који је носио титулу кнеза иако је био један од најмоћнијих обласних госпoдара његовог времена. Након погибије у Косовској бици 1389. наследио га је малолетни син Стефан у чије је име владала кнегиња Милица. Стефан је 1402. од византијског цара добио деспотску титулу. Он је усвојио свој сестрића Ђурђа Бранковића чији су потомци даље носили деспотску титулу.

• Лазар Хребељановић, кнез (1371—1389)
• Вук Бранковић, господар Косова (1371—1398)
• Стефан Лазаревић, кнез (1389—1402), деспот (1402—1427)
• Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427—1456)
• Лазар Бранковић, деспот Србије (1456—1458)
• Стефан Бранковић, деспот Србије (1458)

Владари Босне пре Котроманића

Пре династије Котроманића познато је свега неколико владара седњовековне Босне. Прва личност која се именом јавља у историјским изворима као владар Босне је Стефан кога је Константин Бодин поставио за владара ове области, према наводима Летописа попа Дукљанина. Владавина ових раних владара изузетно слабо је посведочена у изворима.

• Борић, бан Босне (око 1150—око 1164)
• Кулин, бан Босне
• Матија Нинослав, бан Босне

Котроманићи

Котроманићи су владали Босном од средине 13. века (први познати припадник ове лозе био је бан Пријезда), све до пада Босне под Османлије, 1463. године. Носили су титулу бана, све до крунисања Твртка I за краља Срба 1377. године, легитимисаног сродством са Немањићима, будући да је био унук ћерке краља Драгутина, Јелисавете, која је била удата за Стефана I Котроманића.

• Пријезда I, бан Босне (1250—1287)
• Пријезда II, бан Босне (1287—1290)
• Стефан I, бан Босне (1290—1314)
• Стефан II, вазал Младена II Шубића (1314-1322), бан Босне (1322—1353)
• Стефан Твртко I, бан Босне (1353-1377), краљ Срба, Босне, Поморја и Западних страна (1377—1391)
• Стефан Дабиша, краљ Босне (1391—1395)
• Јелена Груба, краљица Босне (1395—1398)
• Стефан Остоја, краљ Босне (1398—1404)
• Стефан Твртко II Твртковић, краљ Босне (1404—1409)
• Стефан Остоја, краљ Босне (1409—1418, друга владавина)
• Стефан Остојић, краљ Босне (1418—1421)
• Стефан Твртко II Твртковић, краљ Босне (1421—1443, друга владавина)
• Стефан Томаш, краљ Босне (1443—1461)
• Стефан Томашевић, краљ Босне (1461—1463), деспот Србије (1458—1459)⁵

Напомене

Погледајте и…

• Средњовековни српски владар