Ненад Урић (рођен 1952. године) је српски историчар.

Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је дипломирао 1979. године. Почев д 1979. године запослен је у Историјском институту у Београду. Радио је као стручни консултант приликом реализације представе Конак Милоша Црњанског коју је режирала Мира Траиловић. Премијера ове представе играна је у Народном позоришту у Београду 1986. године. Између 1987. и 1990. године био је председник Савета читалаца Народне библиотеке Србије. У периоду од 1988. до 2002. био је на челу Архива Историјског института чија је грађа придружена Архиву САНУ. Члан је Лексикографског завода Матице српске у Новом Саду.

Истраживачка интересовања Ненада Урића претежно се односе на српску историју 19. века, српско—хрватске односе и ставове Србије према Хрватској и Босни и Херцеговини од половине 19. до почетка 20. века и српскипокрет у јужној Угарској 1848—1849. године. Приредио је и написао предговор за монографију Петровац — 130 година новог имена (1860—1990) (Петровац, 1992). Поред ове монографије објавио је и низ чланака и расправа у историографској периодици и зборницима радова. Написао је и више одредница за Енциклопедију српске историографије и Српски биографски речник.

Важнији радови

• Рад Владана Ђорђевића у Бечу новембра 1912. године, Историјски часопис 29—30 (1982—1983) 1983, 445—455.
• Политичка штампа Краљевине Србије током Првог свјетског рата, Научни скуп Србија 1918. године и стварање југословенске државе, Београд 1989, 67—84.
• Pomoć Čeha i Slovaka Srbiji u prvom balkanskom ratu, Zgodovinski časopis 4 (1989) 547—553.
• Обнављање издавачке дјелатности у Србији послије Првог свјетског рата, Научни скуп Србија на крају Првог светског рата, Београд 1990, 187—199.
• Издавачка дјелатност Србије у вријеме окупације 1916-1918. године, Историјски часопис 37 (1990), 149—168.
• Јавно мњење у Србији о аустроугарској управи у Босни и Херцеговини (1878—1889), Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд—Нови Сад 1995, 394—403.
• Добровољци из Србије и српски покрет у Угарској 1848—1849, Добровољци у ослободилачким ратовима Срба у Угарској, Београд 1996, 11—19.
• Светозар Марковић о Босни и Херцеговини, Живот и дело Светозара Марковића: зборник радова са Научног скупа одржаног октобра 1996. године у Српској академији наука и уметности, Београд 1997, 261—272.
• Босна и Херцеговина у национално-политичким плановима Васе Пелагића (до 1875), Живот и дело Васе Пелагића: зборник радова, Београд 1999, 221—234.
• Историјске представе о револуцији 1848—1849. године у Србији у другој половини 19. века, Српски покрет у револуцији 1848—1849. године, Нови Сад 2000, 319—354.
• Српска мемоарска литература и усмено предање о учешћу кнеза Петра Карађорђевића у устанку у Босни 1875—1878, Нововековне српске династије у мемоаристици: зборник радова са међународног научног скупа одржаног маја 2007. у Београду, Београд 2007, 223-259.
• Српска школа у Вишеграду (1865—1875), Историјски часопис 57 (2008) 253-282.
• Србија и устанак у Босни пре и на почетку Првог српско—турског рата (1876), Зборник за историју БиХ 6 (2009) 101—158.
• Српско—црногорски односи и питање устанка у Турској са посебним освртом на извештаје Николе Јовановића Окана (1860—1866), Историјски часопис 59 (2010), стр. 387—420.

Литература

• Биографија и библиографија на сајту Историјског института САНУ (извор)