Милан Шуфлај

Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник

Лични подаци

Датум рођења	9. новембар 1879
Место рођења	Лепоглава, Аустроугарска
Датум смрти	19. фебруар 1931
Место смрти	Загреб, Краљевина Југославија

Милан Шуфлај (9. новембар 1879, Лепоглава, Аустроугарска — 19. фебруар 1931, Загреб, Краљевина Југославија) је био хрватски историчар и књижевник чији се рад пре свега односи на издавање различите дипломатичке грађе.

Биографија

Студирао је на Свеучилишту у Загребу где је 1902. одбранио докторат из филозофије. Студије је наставио у Институту за аустријску историју у Бечу (1902—1903) а од 1904. до 1908. био је кустос Народног музеја у Будимпешти. Ванредни професор Свеучилишта у Загребу постао је 1908. и ту је предавао помоћне историјске науке. Због свог политичког ангажовања на страни мађаронског режима Павла Рауха студенти су бојкотовали његова предавања четири семестра. Народно веће га је пензионисало, на сопствени захтев, 1918. године. Сарађивао је са антијугословенском емиграцијом, па је осуђен на три године и шест месеци затвора 1921. године. Пуштен је на слободу након што је издржао половину казне у затвору у Сремској Митровици.

Био је члан најужег руководства Хрватске странке права (франковаца). У том својству преговарао је 1924. године са Николом Пашићем јер је Пашић настојао да уз помоћ франковаца ослаби Сељачку странку Стјепана Радића. Дошло се до идеје да се оснује Хрватска радикална странка и мада је тај план пропао Шуфлај се на њега и касније враћао. Шуфлај је убијен у атентату 1931. а сумња се да је иза овог атентата стајала полиција.

Научни рад

Шуфлај је студирао код Тадије Смичикласа и свом учитељу је помагао у припреми Зборника средњовековних исправа (Codex diplomaticus). Радећи на овом обимном издању извора добро је упознао архивску грађу и показао велико познавање дипломатике. Докторат је стекао дисертацијом Хрватска и задња прегнућа источне империје под жезлом трију Комнина (1075—1180), Загреб 1901. Ту је обрадио стогодишњи период хрватско-византијских односа.

Као добар дипломатичар у издању Бечке академије обрадио је приватно-правне повеље Далмације. Бавећи се далматинском дипломатичком грађом детаљно је разматрао питање настанка далматинско-хрватских повеља, њихов формулар и саставне делове. Посебно се бавио сложеним питањима датирања и његови закључци се и данас сматрају релевантним у историјској науци. Ширина његових дипломатичких знања посебно је дошла до изражаја у припреми и издавању Зборника за историју средњовековне Албаније. Радећи у сарадњи са истакнутим историчарима и дипломатичарима какви су били Лајош Талоци и Константин Јиречек објавио је два тома грађе за историју Албаније (Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, I—II, Vindobonae 1913—1919). У ово узорно издање увршћени су извори различитог порекла. Иако политички мотивисан рад на албанској историји аустро-угарских историчара био је, највећим делом, у складу са нормама историјске науке. Шуфлај је припремио и трећи том грађе за историју Албаније 1929. године али је он нестао. Са Виктором Новаком приредио је Статут каптола катедралне цркве Дриваста, града на територији данашње Албаније, који је једно време улазио у састав српске средњовековне државе.

Шуфлај је један од најзначајнијих истраживача средњовековне историје простора који ће бити укључени у албанску државу 1912. године. Значајан је његов рад о византијској теми Драч, писао је о црквеним приликама у овој територији као и о градовима и тврђавама. Пажљиво је анализирао историју сваког града са простора Албаније од античких времена до краја средњег века. Књига Повјест сјеверних Арбанаса објављена у Београду 1924. пре свега је социолошка студија у којој је обрадио друштво северноарбанашких племена од римског доба до 17. и 18. века. Српско-албанским односима бавио се у књизи Срби и Арбанаси, њихова симбиоза у средњем вијеку (Београд, 1925).

Бавио се и белетристиком и журналистиком. Политичке чланке и есеје објављивао је у различитим гласилима Хрватске, Мађарксе и Аустрије. Написао је два романа: Костадин Балшић 1392—1402 (објављен под псеудонимом Alba Limi, 1920) и На Пацифику 2255 г. 1924. такође под псеудонимом.

Литература

• Шуфлај, Милан (Р. Михаљчић, 733-734), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.