Хуана Белтранка
 |
| Хуана Белтранка |
| Лични подаци |
| Датум рођења | 28. фебруар 1462. |
| Место рођења | Мадрид |
| Датум смрти | 1530. |
| Место смрти | Лисабон |
Хуана де Трастамара, познатија као Хуана Белтранка (Juana la Beltraneja, Мадрид, 1462. — Лисабон, 1530) је била кћерка Енрикеа IV од Кастиље и Жоане од Португала. Хуана је била кастиљанска принцеза и несуђена краљица којој је одузет престо зато што велики део кастиљанског племства није веровао да је она била заиста краљева кћерка. Како Енрике није имао деце ни у свом претходном браку са Бланком од Наваре (који је био поништен зато што није био конзумиран), а потом ни дуго са новом краљицом, Жоаном од Португала, постојале су изразито велике сумње да је кастиљански краљ био импотентан, те да је због тога натерао своју краљицу да затрудни са Белтраном де ла Куевом, својим мајордомом. Стога је кастиљанско племство подржало прво Енрикеовог брата, Алфонса, а кад је овај умро 1468, Енрикеову сестру, Изабелу, која је након победе владала Кастиљом као Изабела I од Кастиље, позната још и као Изабела Католичка.
Прилике у Кастиљи
Кастиљански краљ Хуан II је имао троје деце из два различита брака: из брака са својом рођаком, Маријом од Арагона, 1425. године родио се Енрике, а из брака са Португалком Изабел де Авис, родила се 1451. године Изабел, и нешто касније, 1453, родио се Алфонсо. На самрти, краљ Хуан је оставио тестамент у ком је одредио след наслеђивања кастиљанског престола — први у реду био је најстарији син, Енрике, затим Алфонсо, и у случају да ни један од њих двојице не буде имао законитих потомака, кастиљански престо би припао његовој кћерки, Изабел. Енрике, који је од 1444. године држао титулу наследника кастиљанског престола, принца од Астурије, од своје петнаесте године био је у браку са Бланком од Наваре и без деце. По двору су кружиле приче да је принцеза била девојка у истој мери као и на дан свог рођења. Одсуство наследника постало је озбиљан политички проблем, као и узрок за све чешће гласине о Енрикеовој импотенцији. Рођење Изабеле и Алфонса само је још више закомпликовало ситуацију, те је Енрикеов саветник, Хуан Пачеко, сматрао да би најбоље било поништити брак са Бланком и поново оженити принца од Астурије. Избор је пао на Жоану де Авис, рођаку краљице Изабел де Авис, и сестру португалског краља Алфонса V.
Краљ Хуан II је умро 1454. године и на кастиљански престо је сео Енрике, који ће владати као Енрике IV. Након поништења свог првог брака, Енрике се 1455. године поново оженио португалском принцезом. Међутим, ни овај брак дуго није имао деце, што је све више подстицало гласине о Енрикеовој импотентности, хомосексуалности, и екстравагантностима, као и о многим наводним краљичиним љубавницима.
Рођење Белтранке
Шест година након венчања, краљица Жоана је коначно објавила да је трудна. Девет месеци касније, 28. фебруара 1462. године, у Мадриду се родила Хуана Трастамара1. Међутим, то није зауставило приче о краљевој импотенцији, и краљичином неверству. Делимично, и сам краљ је допринео неким својим поступцима. Следеће недеље по Хуанином рођењу, Енрике је свог мајордома, Белтрана де ла Куеву, обдарио титулом грофа од Ледесме, зато што је наводно, помогао краљу да добије наследника. Наиме, краљеви противници су у овом чину видели потврду своје оптужбе да је лично краљ натерао краљицу на неверство, како би добио наследника и тиме ућуткао гласине о својој импотентности. Те 1462. године мало ко је веровао да је након 18 неуспелих година, Енрикеу коначно пошло за руком да постане отац. Надимак "Белтранка" био је само један у низу омаловажавајућих имена којима је народ називао своју престолонаследницу. Углавном су је звали краљичина кћерка или само мала. Заправо, разлози за ово уздизање највероватније леже у женидби Белтрана де ла Куеве са кћерком марикиза Сантиљане. Такође, неколико година касније, Белтран де ла Куева је храбро учествовао у рату за престо 1475. на страни Изабеле, Хуанине тетке.
Борба за кастиљанско наслеђе
Алфонсо против Хуане
Већ 9. маја 1462. године Енрике IV је сазвао Кортесе у Мадриду како би прогласио наследницом престола своју новорођену кћерку и дао јој титулу принцезе од Астурије2 Кортеси у Толеду су потврдили ову објаву. Некако у исто време, Каталонија се побунила против Арагонске круне и Енрике их је подржао, потез који су многи великаши сматрали опасним за своје интересе. Крајњи циљ је било уједињење Кастиље са Арагоном, што би само ојачало краљеву апсолутистичку моћ. Стога су великаши сматрали да је раст Монархије захтевао и њену структуралну реформу.
Краљеви противници, међу којима су били надбискуп Толеда, Алфонсо Кариљо и маркиз од Виљене, Хуан Пачеко, супротставили су Енрикеу његовог млађег брата, Алфонса, како би остварили своје политичке циљеве. Сматрали су да је неопходно ограничити краљеву моћ путем писаних докумената и пактова, а именовање Хуане као наследнице као и подршка побуњеницима у Каталонији нису били начин да се тај циљ постигне. Ова група је успела да спречи Енрикеа да пружи обећану помоћ каталонским побуњеницима, а потом је основала Лигу, којој се прикључио и арагонски краљ, Хуан II, позивајући се на свој статус кастиљанског племића. Лига је захтвала да се краљ договори са великашима о начину на који ће да влада, и то је могао да учини на два начина: ратом или преговорима. Енрике се одлучио за овај други начин.
До преговора је дошло 1465. године у Медини дел Кампо. Краљ је пристао да призна Алфонса као легитимног наследника, али под условом да се ожени Хуаном кад ова буде стасала за удају, чиме је прећутно признавао ванбрачни статус своје кћерке. Алфонсо је онда прешао у надлежност маркиза од Виљене, а такође је договорено да група племића састави документ у ком би се одредиле функције и обавезе којих би требало да се придржава краљ са својим Саветом. Међутим, кад је овај документ представљен краљу, он је одбио да га потпише јер је сматрао да му се њиме превише ограничава моћ. Лига је онда Енрикеа прогласила тиранином и на кастиљански престо поставила Алфонса, кога су сматрали легитимним наследником. Потом су саставили документ у ком се Енрике оптужује да је натерао краљицу на прељубу са својим тадашњим мајордомом, Белтраном де ла Куевом, како би успео да постане отац. Овај документ је јасно говорио да Хуана не само да није била легитимна наследница престола, него уопште није била краљева кћерка. С тим у вези, одлука Кортеса у Мадриду 1462. године проглашена је невежећом и као последица тога, избио је грађански рат.
Алфонсо је ненадано умро 5. јула 1468. године, па су се великаши окренули Изабели, која је према тестаменту краља Хуана II, била следећа у низу са правом на престо. Исте те године отпочели су преговори о Изабелиној удаји за арагноског принца, будућег Фернанда II, који ће бити крунисани њиховим венчањем 1469. године. Енрике је онда 26. новембра 1470. у Кампу де Сантијагу опет прогласио деветогодишњу Хуану за наследницу престола, а затим покушао да уда своју кћерку за војводу од Берија. До венчања ипак није дошло јер је војвода погинуо три дана раније на неком турниру.
Изабела против Хуане
Енрике је умро 11. децембра 1474. године, што је довело до престројавања снага супротстављених табора. Иако је Хуана била легитимно проглашена наследница, многи великаши су се придружили Изабелиној страни, међутим, било је доста и оних који су са Изабелине прешли на Хуанину страну, бојећи се за свој положај на двору на ком би се уважавао и глас арагонског наследника. Међу њима су се налазили и маркиз од Виљене, војвода од Аревала, маркиз од Кадиза, велики мајстор шпанског витешког реда Калатраве, као и надбискуп од Толеда. Хуаниним присталицама је било јасно да морају да нађу јаког савезника па су отпочели преговоре о Хуаниној удаји за португалског краља, Алфонса V. Такође су се водили и преговори са Француском по истом питању.
Изабела и Фернандо су португалском краљу направили контрапонуду и понудили му у брак Фернандову сестру, Хуану од Арагона, међутим, Алфонсо се ипак одлучио за тринаестогодишњу Хуану. Венчање је обављено у Пласенсији, 12. маја 1475. године и било је уводница за четворогодишњи рат у ком је португалски краљ био убедљиво поражен. У Терсеријас де Моура, септембра 1479. потписан је мир по коме се Алфонсо одрекао титуле краља Кастиље и брака са Хуаном. Преговори који су претходили отпочети су у Алкантари у марту исте године и водиле су их две жене: Изабела I од Кастиље, и војвоткиња од Висеуа, Изабелина тетка, сестра њене мајке. Португалци су предлагали да се Хуан, најстарији син Изабеле и Фердинанда, ожени са Хуаном, која је у Португалу већ била позната као изврсна дама (excelente senhora). Изабел је знала да на било који начин мора неутрализовати политички значај Хуане, тако да је одбила португалски предлог и захтевала да Хуана оде у манастир, а да се њена најстарија кћерка, такође Изабел, уда за наследника португалског престола. Колико је овај договор био важан за кастиљанску краљицу, говори и чињеница да је пристала да пошаље малу Изабелу као таоца и гаранцију за испуњење споразума потписаног у септембру 1479. године. Хуаниним одласком у манастир нестајала је свака даља могућност поновног искрсавања сукоба око кастиљанског престола.
Последње године и смрт
Хуана је имала 17 година када се повукла у манастир Санта Клара де Коимбра. Остатак живота провела је у Португалу. До смрти Алфонса V 1481, Изабел је строго водила рачуна да јој ограничи кретање, међутим, нови португалски краљ Жоао II је изгледа дозволио Хуани да слободно улази и излази из манастира, као и да проводи време и на потругалском двору, оглушавајући се на протесте кастиљанске краљице. Изабела је успела да издејствује да се Хуана замонаши, као и да португалски краљ Жоао II обећа да ће Хуана до краја живота живети религиозним животом и да се неће више никад удати. Брачни уговор између португалског престолонаследника, Алфонса, и кћерке Католичких краљева, Изабеле, био је потврђен папском булом, а венчање се коначно обавило 1490. године. Иако је између Изабеле и Алфонса одмах букнула љубав, овај брак није дуго трајао, зато што је Алфонсо већ следеће године пао с коња и погинуо. Изабела ће се поново удати 1596. за Алфонсовог рођака, Мануела I, и тако ће постати краљица Португала.
Изабела, португалска краљица, постала је наследница престола Кастиље 1497. након смрти свог брата Хуана. Међутим, и она сама умреће 1498. на порођају, чиме је кастиљански престолонаследник постао њен новорођени син, Мигел де Паз. Дечак је поживео само две године — његова смрт 1500. године отворила је простор за манипулацију око кастиљанског наслеђа, а Хуана је опет постала вредан талац који би заинтересованим странама могао да послужи у остварењу својих циљева. Кад је кастиљанска краљица умрла 1504. године, Фернандо Католички је у једном моменту помишљао да се ожени Хуаном и да на тај начин неутралише било какве даље претензије одређених племићких група. Међутим, 1522. године, Хуана се одрекла свих својих права у корист португалског краља, Жоаоа III, ког је усвојила. Верује се да је и сам Карло V имао удела у овом чину, с обзиром да је португалски краљ био син Мануела I и четврте кћерке Католичких краљева, Марије од Арагона и Кастиље, са којом се португалски краљ оженио након смрти Изабеле.
Хуана је умрла у Лисабону, 1530. године.
Напомене
Литература
- Cándida Martínez et al. Mujeres en la Historia de España. Juana la Beltraneja. Planeta, Barcelona, 2000, стр. 137-140 (ISBN: 84-08-03541-X)
- Luis Suárez. Isabel la Católica. Biblioteca ABC, Ed. Folio, Barcelona 2004
