Герман Анђелић (1822, Сремски Карловци – 26. новембар 1888, Сремски Карловци) био је свештеник Српске православне цркве, архимандрит манастира Гргетег и српски патријарх.

Рођен је у Сремским Карловцима као Глигорије Анђелић. У родном месту похађао јегимназију и богословију. Права и филозофију студирао је у Пешти и шарошпатаку. Монашки чин примио је 20. маја 1848. године од крушедолског архимандрита Прокопија Ивачковића у манастиру Гргетегу. Горњокарловачки епископ Евгеније Јовановић рукоположио га је у чин јерођакона 12. маја 1848. године.

Године 1848. црквена општина у Трсту послала је митрополиту Јосифу Рајачићу молбу да им пошаље ђакона па је митрополит послао јерођакона Германа. Јосиф Рајачић је, када је већ постао патријарх, писао врло похвално о Герману Анђелићу хвалећи његову ученост. Дужност ђакона храма Светог Спиридона у Трсту вршио је две године и учитељску дужност у црквеношколској општини. Између 1850. и 1866. био је професор и ректор Карловачке богословије. Архиђакон је постао 1853. године када је добио дужност конзисторијалног бележника а синђелско достојанство је добио 1858. године. Архимандрит манастира Гргетег постао је 1864. године.

Након смрти бачког епсикопа Платона 9. априла 1867. године Герман је псотао мандатар а затим и администратор бачке епархије. Када су тршћански Срби завршили нови храм позвали су 1869. године патријарха Самуила Маширевића да осветли храм што је у патријархово име учинио Герман Анђелић. Исте године постао је бачки епископ. За епископа је посвећен тек 11. августа 1874. јер је у међувремену умро патријарх Самуило Маширевић 87. јануара 1870) па је посвећење новог епископа обавио новоизабрани патријарх Прокопије Ивачковић. После насилног пензионисања патријарха прокопија 1879. године епископ Герман је постао администратор Карловачке митрополије што нико у карловачкој митрополији није одобрио. на још веће незадовољство је наишло царево именовање Германа за српског патријарха. Герман је именовао јер се цар противио избору епископа горњокарловачког Теофана који је иначе важио за највећег беседниак у српској цркви његовог времена.

Патријарх Герман није уживао нарочиту популарност пре свега због начина на који је дошао па патриајршијски престо. С друге стране био је веома дарежљив па је приходе са својих имања користио обилато делећи милостињу, стипендије и пензије. У току свог живота на ове сврхе је утрошио око 600 000 форинти. заједно са братом Стеваном за подизање карловачке гимназије приложио је 162 500 форинти. Његовој непопуларности делимично је допринело и непријатељско држање према Илариону Руварцу, знаменитом српском историчару, који се услед Анђелићевог притиска морао повући у манастир Гргетег из Сремских Карловаца.

Умро је 26. новембра 1888. године у Сремским Карловцима.

Литература

• Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.