Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354. је друго издање Душановог законика које је приредио Стојан Новаковић. Књигу је издала Задужбина Илије М. Коларца у Београду 1898. године.
Након првог издања које је приредио 1870. године и где је одустао од првобитног распореда чланова Законика цара Стефана Душана, под утицајем критике и властитог историографског рада, Новаковић је дошао до закључка да треба приредити ново издање које би поштовало оригиналну композицију правних прописа. припрему другог издања пратио је замашан Новкаовићев рад на издавању других правних споменика српске средњовековне државе као и рад на правној историји о чему је објавио више радова. Између првог и другог Новаковићевог издања појавила су се два издања Душановог законика руских истраживача, Теодора Зигеља и Тимофеја Флоринског. Уз Душанлв законик Зигељ је објавио закон цара Јустинијана и делове синтагмата Матије Властара а Флорински је уз Душанов законик одјавио Закон цара Јустинијана и Скраћени синтагмат Матије Властара. Према оцени Николе Радојчића ова издања су била испред достигнућа ондашње српске историографије и могла су послужити као сигуран ослонац за друго Новаковићево издање.
Основа за друго издање Новаковићу је као и за прво био Призренски рукопис. Чланове 187. и 188. преузео је из Атонског рукописа, члан 189. из Бистричког рукописа (овај члан се налази само у овом рукопису) а последњих дванаест чланова рукописа и Реч цара Душана уз Законик преузео је из Раковачког рукописа. Обимна уводна студија највећим делом је посвећена рукописној традицији Душановог законика али је ту Стојан Новаковић посветио пажњу и постанку писаних закона у српском народу, установи сабора у средњовековној Србији и саставу Душановог законика. После уводне студије објављено је критичко издање текста са варијантама из других рукописа а потом и слободан превод чланова на савремени српски језик. Ово издање послужило је као основа за бројна каснија издања, коришћено је у научно-истраживачком раду а усвојена је у литератури Новаковићева нумерација чланова.
Литература
- Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354. (Раде Михљчић, стр. 25), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
