Закони у средњовековној Србији

Законик у средњовековној Србији

Закон у средњовековној Србији ~ Номоканон светог Саве ~ Закон влахом ~ Закон градски ~ Закон св. Симеона и св. Саве ~ Закон Србљем ~ Закон стари Србљем ~ Законодавство Стефана Душана ~ Душанов законик ~ Војнички закон ~ Закон о рудницима деспота Стефана

Закон Србљем обухвата одредбе које се односе на обавезе и работе земљорадника у средњовековној Србији. Ове одредбе налазе се груписане у повељи цара Душана манастиру Светих арханђела код Призрена.

За разлику од Закона старог Србљем који садржи неколико изратито архаичних законских одредаба, Закон Србљем је из најстаријег слоја одредаба преузео само једну: И виноград да тежи свак по закону како у Студеници у Светаго Симеона. Очигледна је тежња законодавца у овом законику да уједначи и смањи неодређене и неодмерене обавезе зависног становништва. Обавезе се прилагођавају развијеним друштвеним односима који су били успостављени до средине 14. века. Основна временски одређена работа наводи се у првом члану: Да работују у недељи два дана надимицом. Осим кошења сена и прибављања дрва, готово све остале обавезе су одмерене.

Закон Србљем представља етапу ка потпуном прецизирању обавеза зависног становништва што је постигнуто у Душановом законику.

Литература

• Р. Михаљчић, Стари српски закон, ИЧ 32 (1990) 21—26.