Војислав Вучковић

Војислав Ј. Вучковић (6. септембар 1910, Београд—14. децембар 1964, Београд) је био српски историчар.

Школовао се у Београду а правни факултет је завршио у Паризу 1931. где је положио усмени докторски испит из јавног права (1934). Након завршетка студија ступио је у дипломатску службу. Од 1937. до 1945. био је секретар у Југословенској амбасади у Лондону. Након завршетка Другог светског рата вратио се у Београд где се посветио историјским истраживањима. Докторирао је историјске науке 1956. са дисертацијом Српска криза у Источном питању (1842—1843).

Његова истраживања представљају значајан допринос српској политичкој историји 19. века. Посебно се бавио изучавањима српског националног покрета на територијама где су живели Срби под хабзбуршком и турском влашћу. Бавио се такође и дипломатском историјом. Неколико радова посветио је Начертанију Илије Гарашанина (Кнез Милош и основна спољнополитичка мисао садржана у Гарашаниновом Начертанију (1957); Прилог проучавању Начертанија—1844. и Основних мисли – 1847. (1961). У сарадњи са Гргуром Јакшићем написао је студију Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила—Први балкански савез (1963). Један број радова посветио је питању тешког спољнополитичког положаја Србије након Берлинског конгреса (Покушај анексије Босне и Херцеговине 1882—1883, 1954; Пад Генералне уније и програм Краљевине 1882, 1956; Дипломатска историја српско-бугарског рата 1885—1886, 1956). У свим радовима Вучковић је доносио изузетно богат, до тада историографији непознат, фактографски материјал заснован на раду у бројним архивима, понекад и врло тешко доступним. Своје радове највише је објављивао у Југословенској ревији за међународно право, Гласу САНУ, Историјском часопису, Летопису Матице српске и другим часописима. Објавио је и збирке грађе Француски документи о Првом и Другом устанку 1804—1830. и Политичка акција Србије у југословенским покрајинама Хабзбуршке монархије 1859—1874. (1965). Пред смрт је почео да се бави изучавањем српско-румунских односа у 20. веку. Библиографија Вучковићевих радова објављена је у Историјском часопису 14—15 (1965) 621—622.

Библиографија

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported