Гај Светоније Транквил (рођен око 70, умро око 140) је био римски књижевник и адвокат. Такође је дуги низ радио као лични секретар цара Хадријана.О Светонијевом животу мало тога се зна, углавном из списа Плинија Млађег, његовог блиског пријатеља. У свом писму цару Трајану, Плиније описује Светонија као веома племенитог, честитог и образованог човека[1]

Живот

Претпоставља се да је рођен око 70. године у Хипони (лат: Hipo Regius, данас Анаба у Алжиру), с почетка владавине цара Веспазијана, у породици еквитуса (лат. equites). За време владавине Домицијана, посветио се студијама књижевности и права, а око 97. године радио је као професор и као адвокат. Уживао је пријатељство моћног конзула Плинија Млађег који га је препоручио цару Трајану током чије владавине Светоније је вршио дужност прво интенданта јавних библиотека (лат. a bibliothecis), затим царских архива (лат. ad studiis), што објашњава његову велику ученост, с обзиром да је имао приступ царским документима. На крају га је Хадријан именовао државним секретаром (лат. ab epistulis), то јест, био је одговоран за државну преписку.Године 122. Светоније је пао у царску немилости изгубио све своје положаје након једне завере која је била изведена у царевом одсуству. Од тада се више ништа не зна о Светонију[2].

Дело

Писао је много, како на латинском тако и на грчком, међутим, већина његових дела је изгубљена. Писао је о најразличитијим темама: о јавним спектаклима, календару, одећи, физичким недостацима или познатим куртизанама, али је такође написао неколика дела енциклопедијског карактера, као што су Рим (лат. Roma) у којој говори о животу Римљана, и Прата (лат. Prata), која је нека врста биологије. Међутим, најпознатији је по свом делу О познатим људима (лат. De viris illustribus), која представља колекцију биографија познатих људи из области књижевности, и Дванаест римских царева (лат. Da vitae Caesareum), у којој се описују животи римских царева од Цезара до Домицијана и покрива период I века пре нове ере до 96. године нове ере. Овим делом је заслужио назив једног од највећих историчара свог времена (поред Тацита)[2].

Дванаест римских царева

Ова збирка је сакупљена у осам књига и садржи животе 12 римских царева — Цезара, Августа, Тиберија, Калигуле, Клаудија, Нерона, Галбе, Отона и Вителија, Веспазијана, Тита и Домицијана. Ово дело је објављено негде око 120. године и изгледа да је било посвећено префекту Септицију Кларону.

Све биографије су писане по истом обрасцу, почињао би с церевим пореклом, затим би говорио о месту и години рођења, детињству, доласку на власт, физичком опису и опису карактера, смрт и лична оцена владавине дотичног цара. Биографије су веома забавне, и одувек су уживале велику популарност. Обилују анегдотама и великим бројем детаља из приватног живота царева, за шта су му вероватно послужили царски мемоари, изјаве савременика и усмена традиција. Царска архива, која му је била доступна, вероватно је послужила само као извор за фактографске податке[3]. Језик је једноставан и приступачан, а само дело пружа опис разних дворских скандала и сплетки, као и ексцентричности, врлина и мана првих римских царева и двора царског Рима[2].

Библиографија

Референце

Корисни линкови

• Дванаест римских царева, пројекат Гутемберг. На енглеском (извор)