Споменици србски од 1395. до 1423. то ест писма писана од Републике Дубровачке краљевима, деспотима, војводама и кнезовима србскијем, босанскијем и приморскијем је збирка аката из Дубровачког архива која садржи преписку Дубровачке републике са српским владарима у залеђу а коју је објавио Медо Пуцић у Београду 1858. године. Другу књигу издало је Друштво српске словесности у Београду 1862. године.

Преписка настала у средњем веку између Дубровачке републике и српских владара која је делимично сачувана у Дубровачком архиву представља извор од прворазредног значаја за истраживање српске средњовековне историје. Ову ћириличку преписку регистровали су дубровачки канцелари бележећи притом краће или дуже изводе или читаве преписе. Ипак ни серије ових књига су непотпуне тако да постоjе периоди за које преписка српских средњовековних владара са Дубровником уопште није сачувана. За период од 1395. до 1423. сачуване су вероватно копије свих писама које је дубровачка општина слала. Руско Христифоровић, дубровачки канцелар, све их је регистровао у посебној књизи Lettere e comissioni di Lеvante dal 1399 (погрешно наводи годину, уместо 1395) al 1423. Писма сачувана у овој канцеларској књизи издао је Медо Пуцић у првој књизи збирке Споменици србски. Да би се разумеле историјске околности под којима је настала ова преписка Медо Пуцић је објавио извод из хронике Јунија Растића преведен на српски језик. Поред основног текста Пуцић је преписао и примедбе и белешке из службених књига јер према његовим речима све што се налази у овој књизи без обзира да ли је писано на српском, латинском или староиталијанском треба да се сматра службеним актом а самим тим и прворазредним историјским извором за то доба.

Известан број ћириличких исправа пронађен је у кодексима (архивским књигама) који су вођени на латинском језику. Ту је махом у питању пословна преписка упућена из унутрашњости Балканског полуострва ка Дубровачкој републици. Ова преписка је чувана у општинским службеним књигама јер је могла да послужи као доказно средство. Пуцић је преписао ове исправе и нотарске белешке о њима на латинском или староиталијанском језику из серија Diversa Cancellariae, Diversa Notariae и Testamenta Notariae и издао их је у другој књизи Споменика србских. На крају основног текста Пуцић је издао два додатка, Закон о Србима и Закон о новцима које је исписао из књига Дубровачке општине. Константин Јиречек је допунио својим издањем другу књигу Пуцићеве збирке. Као један од највећих познавалаца Дубровачког архива Јиречек је из серија вођених латинским језиком (Diversa Cancellariae, Diversa Notariae, Lamenta de foris, Libri Reformationum) сакупио преостале средњовековне ћириличке исправе (86 ћириличких, 9 на латинском и 5 на италијанском језику) и објавио их је у збирци под називом Споменици српски у Споменику Српске краљевске академије 11 (1892).

Литература

• Споменици србски (Раде Михаљчић, стр. 20—21), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.