Смуђење је у српском и дубровачком средњовековном праву била казна прљењем браде и косе. Ова реч се у именичном облику не среће у старим српским споменицима. Казна прљењем косе или браде примењивала се у средњовековној Србији и Дубровнику док је у Византији постојао облик кажњавања присилним шишањем са намером да се ошишани на овај начин понизи.
Властеотска брада је као знак достојанства била неприкосновена па се казна смуђења могла примењивати само на потчињени себарски сталеж. Душанов закон предвиђа да ако властелин увреди себра да мора да плати казну од сто перпера док себар мора да плати новчану казну исте вредности и да се осмуди (члан 55). Истом казном кажњаван је и предводник себарских зборова као и одбегли меропх с тим што је он могао уз то бити кажњен сечењем носа. Сечењем носа је кажњаван и предводник нелегалног себарског збора. Забележено је да је седам дубровачких стражара осуђено на смуђење зато што су напустили стражарско место.
Литература
- Смуђење (Р.Михаљчић, стр. 678) у Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
