Петар Јовановић Видак (1. јул 1768, Сремски Карловци, Аустроугарска — 9. децембар 1818, Вршац) био је свештеник Српске православне цркве, архимандрит манастира Хопово и Гргетег и горњокарловачки епископ.

Гимназију је завршио у Пожуну (данас Братислава у Словачкој) а затим је студирао на Универзитету у Јени где је изучавао теологију. Замонашио га је 21. септембра 1793. у манастиру Хопово бачки епископ Јован Јовановић. Постављен је за првог учитеља клерикалне школе у Сремским Карловцима приликом њеног оснивања 1794. године. Пре тога служио је на двору митрополита Стефана Стратимировића.

Архимандрит манастира Хопово постао је 21. јуна 1797. године а наредне 1798. постао је архимандрит манастира Гргетег. Није се дуго задржао на овом положају јер је 30. јула 1801. године хиротонисан за горњокарловачког епископа.

Као горњокарловачки епископ посебну пажњу посветио је катехизацији (вероучењу). Свима паросима, капеланима и ђаконима наложио је да обавезно поучавају одрасле парохијане у свако вријеме и на сваком мјесту као и децу оба пола и то дечаке између 6. и 17. године и девојчице између 8. и 16. године. Године 1802. отворио је клерикалну школу у Плашком. и у њој је заједно са протођаконом Павлом ХАџићем предавао две године. Године 1804. отворио је Славено-сербску школу. Његов плодан црквено-просветни рад у најпространијој епархији КАрловачке митрополије прекинут је његовим премештајем у Вршачку епархију 8. новембра 1806. године.

Умро је у Вршцу 9. децембра 1818. године и сахрањен је у Светониколајевској вршачкој саборној цркви.

Литература

• Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.