Никола Вучо (28. мај 1902, Београд – 27. новембар 1993, Београд) је био српски историчар и економиста који се претежно бавио економском историјом.

Биографија

Школовао се у Београду где је завршио а право је завршио 1925. на Сорбони где је докторирао 1931. из области привредних циклуса и економских криза. У Паризу је похађао и предавања из облати социологије и историје. Радио је у Министарству финансија Краљевине Југославије и бавио се судском и адвокатском праксом. Био је један од оснивача и уредника часописа Правна мисао (1935). У културном животу Београда између два светска рата био је повезан са надреалистичким покретом. Други светски рат провео је у заробљеништву у Немачкој а након рата радио је у Председништву владе Србије и Планској комисији. Предавао је економску историју на Економском факултету у Београду где је биран у сва наставно-научна звања (редовни професор постао је 1955. године). Декан еконосмког факултета у Београду био је између 1950. и 1952. године а од 1955. до 1966. шеф Катедре за политичку економију. Сарађивао је са многим научним установама и један од идејних твораца Техничког музеја у часописа за економску историју Југославије Acta historico oeconomica Iugoslaviae.

Научни рад

Бројним радовима из српске, југословенске и опште економске историје Вучо је утврдио економску историју као посебну научну дисциплину у српској историографији. У овој области најзначајнији су његови радови који се односе на распад еснафа и на аграрну кризу у Југославији Аграрна криза у Југославији 1930—1935 (1958). Посебно се бавио индустријском револуцијом у студији Индустријска револуција у Србији у XIX веку (1978) и индустријализацијом Србије и Југославије. Заступао је тезу о заостајању југословенског простора 100 до 150 година у односу на индустријски најразвијеније земље. Написао је неколико синтетичких прегледа Привредна историја Србије (1947), Економска историја света (1962), Државна интервенција у првивреди, историјски развој (1975).

Важнији радови

• Наука о друштву (Социологија), 1947.
• Привредна историја Југославије, 1947.
• Привредна историја ФНРЈ, 1955.
• Привредна историја Србије, 1962.
• Економика средњовековне Србије кроз Душанов законик, 1951.
• Распадање еснафа у Србији I—II, 1954, 1958.
• Аграрна криза у Југославији 1930—1934, 1967.
• Индустријска револуција у југословенским земљама, 1973.
• Аграрни блок Подунавских земаља за време економске кризе 1929—1933, 1976.
• Државна интервенција у привреди, 1975.
• Индустријска револуција у Србији у XIX веку, 1978.

Литература

• Вучо, Никола (С. Ђуровић, стр. 323—324), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.