Момчило Зечевић (21. јануар 1935, Билећа) је српски историчар и академик Црногорске академије наука и умјетности.

Школовао се у Крагујевцу, Билећи и Беранама где је матурирао 1953. године. Студирао је историју на Групи за историју Филозофског факултета у Београду где је дипломирао 1959. године. Mагистрирао је на Филозофском факултету у Београду 1962. године. Почев од 1959. године радио је на Институту за изучавање радничког покрета, а затим од 1964. на Одељењу за историјске науке Института друштвених наука у Београду. Од 1969. радио је у Институту за савремену историју у Београду. На Филозофском факултету у Љубљани је докторарао 1972. године са дисертацијом Словенска људска странка и југословенско уједињење 1917—1921. Изабран је за научног саветника у Институту за саврмеену историју 1985. године а 1989. за редовног професора Филозофског факултета у Новом Саду. У неколико наврата као истраживач и предавач боравио је у више страних земаља (САД, Канада, Француска, Енглеска, Аустрија, Чешка, Словачка, Русија и друге). Више година је био уредник-секретар Редакције другог издања Енциклопедије Југославије за Србију. Био је уредник обновљене серије Југословенског историјског часописа почев од 1996. године. Изабран је за ванредног члана црногорске академије наука и умјетности 6. децембра 1996. године а за редовног 12. децембра 2003. године. Од 2005. године представник је ЦАНУ у Интернационалној унији академија (International Унион of Academies). Библиографија његових радова до 1994. године објављена је у Историји 20. века 1—2 (1994), стр. 248—249. Године 1998. добио је словеначку националну награду Склада Бориса Кидрича.

Зечевић се претежно бави политичком историјом Југославије, и то са тежиштем на историји Краљевине Југославије и Словенске људске странке. О Словенској људској странци, која је у великој мери била носилац словеначке политике у Краљевини Југославији, објавио је књиге Словенска људска странка и југословенско уједињење 1918-1921. (објављена 1973. године, издање на словеначком језику Slovenska ljudska stranka in jugoslovansko zedinjenje 1918-1921, 1977) и На историјској прекретници, Словенци у политици југословенске државе 1918-1929. (објављена 1985, издање на словеначком Na zgodovinski prelomnici, Slovenci v politiki jugoslovanske države 1918-1921, 1987). Поред ових књига објавио је око двеста чланака, расправа, студија и других краћих прилога у историографској периодици и зборницима. Заједно са Бранком Петрановићем објавио је више тематских збирки докумената у којима су издати разноврсни извори о појединим епохама и догађајима из југословенске историје. У питању су збирке Југославија 1918—1984, Тематска збирка докумената (1984, друго допуњено и измењено издања 1988. године), Југословенски федерализам, Идеје и стварност, Тематска збирка докумената (два тома, 1987), Агонија две Југославије (1991). Објављена је и књига његових радова из југословенске историје Прошлост и време. Из историје Југославије (2003).

Литература

• Зечевић, Момчило (Р, стр. 389—390), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
• Биографија на сајту ЦАНУ (извор)