Миодраг Рајичић (14. фебруар 1898, Велико Градиште — 23. новембар 1977, Београд) је био српски историчар.

Школовао се у Великом Градишту, Смедереву и Пожаревцу а завршне разреде и матуру положио је у Српској гимназији у Ници. Студирао је на Филозофском факултету у Клермон Ферану и Паризу а дипломирао је 1922. године на Филозофском факулету у Београду. Положио је професорски испит 1929. године. Радио је као службеник у Министарству финансија од 1920. године а затим је био привремени предметни учитељ и суплент у Алексинцу, Шапцу, Новом Пазару, Дубровнику, Крагујевцу, Кавадару. Предавао је у Државној трговачкој академији, потоњој Првој економској школи у Београду од 1928. до пензионисања 1958. године.

Написао је неколико уџбеника из историје и географије за средње школе. Преводио је са француског језика и учествовао у издавању едиције Свезнање. Од његових историографских радова истиче се неколико расправа са темама из српске средњовековне историје Oсновно језгро државе Дејановића (1952) и Севастократор Дејан (1953). Био је један од аутора Споменице Прве економске школе у Београду (1956).

Литература

• Рајичић, Миоград (Раде Михаљчић, стр. 614), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.