Свети Леандар
 |
| Свети Леандар. Бартоломе Естебан Муриљо, 1655. Уље на платну. Катедрала у Севиљи. |
| Леандар Севиљски, надбискуп, исповедник и учитељ цркве |
| Датум рођења | 534. |
| Место рођења | Картахена, Хиспанија |
| Датум смрти | 13. март 600. или 601. |
| Место смрти | Севиља, Хиспанија |
| Слави га | католичка црква православна црква |
| Слави се | 27. фебруар/13. март |
Леандар Севиљски је био никејскохришћански надбискуп у Севиљи између 579. и 600 или 601. Рођен је у хиспаноримској породици 534. у Картахени, а умро је 13. марта 600. или 601. године у Севиљи, када га је на месту севиљског надбискупа заменио његов брат, Исидор Севиљски. Леандар Севиљски је био велики борац против аријанства и значајно је утицао на синове визиготског краља Леовигилда, Херменегилда и Рекареда, да одбаце аријанство и прихвате изворно хришћанство.
Живот
Био је прворођени син извесног хиспаноримског племића Северијана и његове жене, Теодоре. Врло брзо након византијског освајања Картахене (554), цела Леандрова породица је убрзо избегла у Севиљу. Највероватније је да се то десило 560. године, јер је Исидор, најмлађи Леандров брат, рођен у Картахени. У Севиљи су убрзо оба родитеља умрла, те је Леандар морао да преузме бригу о својој млађој браћи и сестрама као и о образовању најмлађег брата, Исидра. Кад су браћа и сестре одрасли и завршили своје образовање, Леандар је постао бенедиктански монах, а 578. или 579. и бискуп. Када су нови краљ Бетике и син краља Леовигилда, Херменегилд и његова млада супруга, Ингунда стигли у Севиљу, одмах се удружио са Ингундом, (која је била франачка принцеза и веома одана правоверном хришћанству) како би приволео Херменегилда да одбаци аријанство и прихвати никејско хришћанство, што им је на крају и успело. Херменегилд се потом побунио против оца и изазвао грађански рат који ће трајати све до 584. године када је Леовигилд ушао у Севиљу, након чега ће Леандар бити приморан да оде у изгнанство.
Леандар је отишао у Цариград где је, према неким изворима, тражио помоћ за Херменегилда од византијског цара Тиберија II Константина, али ова мисија није имала никаквог успеха. У Цариграду, Леандар је упознао будућег папу, Гргура Великог, који је тада у Цариграду боравио као легат папе Пелагија II, са којим је склопио блиско пријатељство о чему сведочи и делимично сачувана обимна преписка коју су одржавали до краја живота.
Не зна се када се Леандар тачно вратио из изгнанства, али то је сигурно морало бити пре 589. јер је те године председавао Трећим сабором у Толеду на коме је нови визиготски краљ Рекаред, Леовигилдов млађи син, одбацио аријанство и прихватио никејско хришћанство. Овај сабор је затворио чувеним говором који је његов брат, Исидор назвао Слово о тријумфу Цркве и преобраћењу Гота (лат. Homilia de triumpho ecclesiae ob conversionem Gothorum). Након повратка у Севиљу, сазвао је локални сабор у Севиљи на коме су се потврдили закључци са сабора у Толеду. Такође је заслужан за увођење никејског символа вере као обавезног дела црквене литургије.
Умро је 13. марта 600. или 601. године. Његови посмртни остаци налазе се заједно са остацима његова два брата, Фулхенсија и Исидра, као и сестре, Флорентине, у сребрној урни која је изложена на олтару катедрале у Мурсији.
Дела
Остала су сачувана само два Леандрова дела:
- Упутство девицама и презир свету (De institutione virginum et contemptu mundi), правилник о понашању калуђерица посвећен његовој сестри Флорентини
- Слово о тријумфу Цркве и преобраћењу Гота (Homilia de triumpho ecclesiæ ob conversionem Gothorum), завршна реч са Трећег сабора у Толеду, на ком је никејско хришћанство постало званична вера визиготског краљевства.
