Јован Васиљевић (20. јул 1920, Младеновац — 30. децембар 1984) је био српски историчар и југословенски поморски официр.

Завршио је гимназију у Новом Саду а Поморску војну академију у Дубровнику 1941. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби између 1941. и 1945. године. Потом је био наставник и начелник Катедре за историју у Морнаричкој војној академији између 1949. и 1957. године. Од 1957. до пензионисања радио је у научноистраживачком одељењу Војноисторијског института у Београду. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са дисертацијом Морнарица Народноослободилачке војске Југославије 1972. године.

Васиљевић се претежно бавио општом историјом поморског ратовања са тежиштем на кључне догађаје из историје великих ратних морнарица у појединим историјским раздобљима. Посебно га је привлачило истраживање историје ратних морнарица у Јадранском мору. Стварање Морнарице Народноослободилачке војске Југославије и Народноослободилачки рат на Јадрану чинилу су тежиште његових истраживачких интересовања. Објавио је велики број расправа, студија, монографија и чланака у стручним часописима и зборницима. Био је стални сарадник редакција Југословенске и Поморске енциклопедије.

Важнији радови

• Поморски рат у Средоземном мору (Београд, 1953)
• Дејства на Јадрану у НОР-у (Београд, 1957)
• Обрачун на Јадрану (Загреб, 1962)
• Партизани на Јадрану (Београд, 1962)
• Морнарица Народноослободилачке војске Југославије (Београд, 1972)
• Велике поморске битке и операције кроз историју—од Саламине до Окинаве (Београд, 1975)
• Војнопоморска историја, Други део, НОР и битка за Јадран (Београд, Београд 1978)
• Објавио је са групом аутора Кратак преглед историје ратова (за подофицире школе РМ, Београд 1965)

Литература

• Васиљевић, Јован (Д. Ненезић, стр. 298), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.