Драган Богетић (рођен 24. јануара 1953. у Београду) је српски историчар. Бави се истраживањем спољне политике социјалистичке Југославије, са нагласком на односе са Западом и покрет Несврстаних.
Биографија
Школовао се у Београду. Студирао је на Факултету политичких наука у Београду где је дипломирао на Међународном смеру 1976. године. Магистрирао је 1982. године на истом факултету са тезом Неутралност и несврстаност. Докторирао је 1988. године са дисертацијом Корени југословенског опредељења за несврстаност. Почев од 1983. године запослен је у Институту за савремену историју где има звање научног сарадника. Обављао је исраживања у архивским и научним институцијама у Лондону. Био је и члан редакције часописа Историја 20. века који издаје Институт за савремену историју. Сарађивао је на пројекту издавања Плаве едиције у оквиру Савезнох министарства иностраних послова.
Историографски рад
У својим истраживањима Богетић се претежно бави питањима односа социјалистичке Југославије према Покрету несврстаних, Западу и различитим чиниоцима који су опредељивали и формирали југословенску спољну политику. Заједно са Оливером Богетић објавио је монографију Настанак и развој покрета несврстаних (1961—1981) (објављена у Београду 1981. године). Са Бојаном Тадић и Оливером Богетић објавио је монографију Хронологија несврстаности 1956—1980. (1982). Године 1990. објавио је књигу Корени југословенског опредељења за несврстаност, засновану на његовој докторској дисертацији, у којој је настојао да испита чиниоце који су определили политику Југославије ка несврстаности. Он ту наглашава да су пресудну улогу имали спољнополитички чиниоци али не занемарује ни унутрашњи развој социјалистичке Југославије као темељ у спољнополитичким односима. Истакао је значај аутентичне револуције у Југославији и предратно револуционарно искуство југословенског руководства као унутрашње чиниоце који су детерминисали југословенску политику а као спољне истакао је конфронтацију са Совјетским савезом после 1948. године и уопште настојање Југославије да се не уклопи у постојеће идеолошке обрасце. Своја истраживања односа Југославије према западним силама заокружио је монографијом Југославија и Запад: 1952—1955. Југословенско приближавање НАТО-у (2000). Заједно са Слободанком Ковачевић објавио је књигу Хронологија југословенско-бугарских односа 1878—2003. (Београд, 2003). Променама у југословенској спољној политици после 1956. године, односно после краткотрајног приближавања Југославије Совјетском савезу, бавио се у монографији Нова стратегија југословенске спољне политике (1956—1961) (2006). У двема монографијама бавио се појединачним догађајима из хладноратовске историје и улогом Југославије у њима: заједно са Бојаном Димитријевић објавио је монографију Тршћанска криза 1945—1954. (Београд, 2009) а са Александром Животићем написао је књигу Југославија и арапско-израелски рат 1967. (Београд, 2010). Последњих неколико година Богетић се интензивно бави југословенско-америчким односима о којима је објавио више историографских расправа као и монографију Југословенско амерички односи (1961—1971) (Београд, 2012). Поред монографија Богетић је објавио преко 60 историографских расправа и чланака, знатан део њих у часопису Историја 20. века и зборницима радова које је издао Институт за савремену историју (Чланство Југославије у Балканском савезу и НАТО пакт (1991), Војна сарадња Југославије и САД (1993), Југословенско спољнополитичко лутање између Истока и Запада и случај Ђилас—Дедијер (2001), Други југословенско—совјетски сукоб 1958. (2004), Погоршање југословенско—америчких односа после првог самита Несврстаних у Београду (2006), Југословенско-амерички односи у светлу војне интервенције у Чехословачкој 1968. (2007), Југославија и САД. Од спорења ка сарадњи. Искушења на путу нормализације односа током 1963. године (2009), Међународни положај Југославије у време првих спољнополитичких потеза Џонсонове администрације, (2010), Југославија и светско тржиште капитала: америчка финансијска подршка југословенским развојним програмима крајем 50—их година (2010), Криза југословенског друштва почетком 70—их година и питање совјетске помоћи опстанку Титовог режима (2010), Тито и несврстани: искушења на путу стварања асоцијације ванблоковских држава, 2011).
Литература
- Богетић, Драган (Р, стр. 285—286), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
- Кратка биографија и библиографија на сајту Института за савремену историју (извор).
