Банатски алманах био је алманах на српском језику који је издавао Димитрије Тирол у Темишвару 1827. и 1828. године, а друга књига прештампана је у Будиму 1829. године.

Садржај

Статистички подаци

Банатски алманах био је више поучно-практичног него књижевног карактера. Главни садржај алманаха су различити статистички подаци. На почетку публикације налази се календарски део, а затим су објављени разни статистички прегледи, спискови, географске и генеалошке информације и слично. Објављени су родослови тадашњих европских монарха, шематизам Карловачке митрополије, статистички преглед европских држава по површини, броју становника, војсци и финансијама, затим списак држава света по величини, становништву и војсци, преглед народа на свету, летописни списак мађарских краљева, статистички преглед становништва Русије по народностима, статистички преглед Хабзбуршке монархије, летописни списак српских владара и други слични садржаји. Знатно детаљније датe су статистике о Банату. Штампан је статистички преглед Баната и историје ове области према спису Франца Гризелинија Geschishte d. Temesvarer Banats. Као куриозитет у дотадашњој српској публицистици издваја се чланак Примечанија о бузијашким целителним источницима др Георгија Чокрљана, темишварског физика, јер према речима Стефана Јосифовића представља један од најранијих чланака из области хигијене на српском језику.

Забавни део

Димитрије Тирол (1793—1857), српски књижевни, географ, историчар и културни радник.

У забавном делу алманаха најважније место је дато поучним чланцима и приповеткама. Објављено је више поучних приповедака општег назива, које су највећим делом преведене, а једним делом и посрбљене. Оне, према оцени Јована Деретића, немају знатнију књижевну вредност. У питању су приповетке Нешто за мужески пол, Пустаија случаја ради, Женска дражест, Совет очин, Карактер оцеубиства и друге. И поезија је пре свега штампана са намером да поучи и највећим делом су објављиване песме које су могле да послуже овом циљу: Целомудрије, Добродјетељ, Мала наука, Спомен на гробу. Готово без књижевних и естетских претензија у алманаху су штампани и поучни чланци и разна практична упуства: Ласкатељство, Како се ваља у срећи и несрећи владати, О начину себе љубезним на свету учинити, О благочином опхожденију и други. Као необична појава издваја се једна турска песма преведена са енглеског језика односно похвални стихови којe је неки паша написао у част султанове кћери. Како су сви књижевни прилози у алманаху објављени без назнака ауторства претпоставља се да је њихов аутор Димитрије Тирол. Георгије Чокрљан био је једини сарадник алманаха поред Тирола а он је написао чланак o хигијени.

У Банатском алманаху јавиле су се у српској књижевности поетске врсте које ће у потоњим алманасима, нарочито оним штампаним током 30-их година, бити готово редовне рубрике. Писац прилога у Банатском алманаху назвао их је шарада и логогриф. Сам приређивач алманаха дао је дефиниције ових поетских врста:

Шарада, тј. такова задана реч, у којој човек мора слогове донде редом истраживати и склапати, док из њи прави смисао не дође. […] Лоногриф, тј. такова задата реч, у којој човек не само оно што слогови значе исправљати но и писмена по особице амо тамо донде пребацивати и удешавати мора, док не погоди шта је.

Реч је заправо о ребусима у стиху који су засновани на различитом комбиновању слогова унутар речи. Код шараде реч се раздваја на слогове или групе слогова од којих свака од тих група има посебно значење али се то значење не именује него се само даје назнака и читалац прво треба да погоди те речи па тек онда може да састави задату реч која је такође описана на почетку шараде стиховима. Логогриф је сложенији од шараде и он не представља само растављање речи на задате слогове и њихово објашњавање, него и разне комбинације међу слоговима и гласовима како би се добиле разне речи, а потом се оне објашњавају стиховима па решавалац прво треба да реши ове речи да би наслутио реч која је коначно решење. На пример у свесци за 1827. годину задата је реч Раваница која је растављена на читав низ речи: Рава, раван, равница, аница, аван, ица од којих се свака посебно описује а на почетку се такође стиховима описује задата реч:

Међу једном тиом водом и другом
у долини тавни гора ја стојим:
от мене се (осам имам писмена)
сваки данак Богу дижу молитве…

У истој свесци датa је и једна шарада у којој је задата реч Црногорац. Реч је растављена на три речи: црно, го и Рац (мађарски назив за Србина), а затим се свака од њих посебно описује. На самом почетку објашњена је реч Црногорац, где су наглашена она схватања о Црногорцима карактеристична за српску интелектуалну елиту с почетка 19. века:

Сав у сињој гори дворе, дом у лугу оснивам
нит ми правду моје владе с кривдом руши господа;
свагда бодром мојоом руком славу, дику добијам,
јер ме к бојној жељи вуче мила моја слобода…

У наредном годишту алманаха дата су разрешења задатих логографа и шарада. У каснијим алманасима као што су Забавник (серија коју је Димитрије Давидовић издавао у Кнежевини Србији), Уранија и Голубица и одговори су били давани у стиху.

Као и у другим алманасима тога времена и у Банатском алманаху су издаване преведене анегдоте о разним личностима под насловом Доситке или приповечице, затим је једна рубрика Отмене и географическе достопамјатности била посвећена занимљивостима. Ту су објављиване различите занимљивости обично из географије која је била једна од главних тема алманаха. У састав алманаха укључивана су и писма истакнутих личности. Укупно су објављена три таква писма: једно политичко писмо руског цара Александра генералу Кутузову и два књижевна писма, оба упућена Павлу Кенгелцу, једно од Франца Штиха из Прага и друго од председника руске академије А. Шишкова.

Књижество српско

Вук Стефановић Караџић (1787–1864), српски књижевник и реформатор језика.

У другом годишту алманаха на двадесетак страница је штампан преглед ондашње српске књижевности под насловом Књижество српско. У питању су два написа на руском језику пренета у алманах из савремених руских гласила за које је приређивач алманаха написао предговор и напомене. Први чланак написао је А. Шишков а други Н. А. Пољев. У чланку који је написао Пољев опширно се говори о српском језику, историји, књижевности, потом опширно о раду Вука Стефановића Караџића, а посебно се говори о његовим делима речнику, граматици, реформи писма и огледу превода Светог писма и о збиркама народне поезије које је сабрао и објавио. У чланку је посебно приказана Вукова Даница за 1826. годину са освртом на Вукову полемику са анонимним руским рецензентом, кога Пољев идентификује као Н. И . Греча. Деретић сматра да је чланак писан пре свега да би се неутралисале последице негативне рецензије руског писца о Вуку чији је чланак у преводу на српски језик објављен у Летопису (друга свеска за 1825. годину) који је тада уређивао Георгије МагарашевићГеоргије Магарашевић. Овај чланак сведочи о провуковској оријентацији пририђивача алманаха Димитрија Тирола.

Значај

Прилози објављивани у Банатском алманаху немају нарочити књижевноисторијски значај. Алманах је пре свега значајан јер одсликава литерарна интересовања једног дела ондашње српске читалачке публике. Специфичан значај је то што се у Банатском алманаху налази један од најранијих помена Шекспира у српској књижевности (преноси се један навод из Хамлета):

може се који смешити и свагда смешити, и при свем том безделник бити (1827)

Према броју претплатника Банатски алманах је имао добар одјек међу читалачком публиком. За прво годиште претплатило се 300 а за друго 450 читалаца. Међу претплатницима су се налазиле и следеће истакнуте личности: Вук Стефановић Караџић, Јернеј Копитар, Михаило Витковић, Јован Хаџић, Герасим Зелић, Платон Атанацковић, Павле Кенгелц, Јован Стејић и други. За друго годиште било је и претплатника из Србије, из Београда, Крагујевца и Шапца, а међу претплатницима се налазио и Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша. Димитрије Тирол је ступио у службу код Јеврема Обреновића 1829. године због чега је престало издавање алманаха.

Литература

• Јован Деретић, Алманаси Вуковог доба, Београд 1979.