Антун Ст. Дабиновић (рођен 15. новембра 1882, Трст — 31. октобар 1964, Трст) био је хрватски историчар и правник.
Школовао се у Трсту а Правни факултет завршио је у Грацу. Године 1916. уписао је Филозофски факултет у Бечу а 1921. у Београду где је положио професорски (1926) и докторски испит (1927). Радио је као средњошколски професор у Новом Врбасу, Котору и Загребу између 1922. и 1937. године. Био је на истраживачком раду у Паризу и Лондону између 1929. и 1934. године. Доцент на Правном факултету у Загребу постао је 1937. године а ванредни 1939. Редовни професор правне историје постао је 1941. године. Након завршетка Другог светског рата 1945. живео је у Трсту.
Бавио се различитим темама углавном из историје приморских области југословенске државе. Такође је писао дела прегледног карактера о историји Италије и Хрватске. Важнији радови су му:
- Позадина бокељског устанка год. 1869. (1929)
- Када је Далмација пала под јурисдикцију Цариградске патријаршије (1930)
- Котор под Млетачком републиком (1934)
- Котор у време другог скадарског рата 1419—1423. (1937)
- Политички препород Италије I—II (1938—1939)
- Хрватска државна и правна повјест (1940)
- Државноправна повијест Хрвата према Источном царству (1941)
- Политички положај Котора послије Задарског мира (1358—1381) (1958)
Литература
- Дабиновић, Антун Ст. у Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
