Амалафрида (лат: Amalafrida, Amalafrigda; умрла после 523) била остроготска принцеза из династије Амала, сестра краља Теодориха Великог и мајка Амаласвинтиног савладара Теодада. Други брак је склопила са краљем Вандала и Алана Трасамундом, али је доцније умрла у тамници, можда по наређењу вандалског краља Хилдериха.

Слично свом брату Теодориху, изгледа да је и Амалафрида провела одређено време на источноримском двору у Константинопољу као талац. Наиме, Јован из Антиохије спомиње неименовану Теодорихову сестру која је једно време била у пратњи царице Аријадне, супруге цара Зенона. Када је 487. године Теодорих кренуо директно на Цариград, Зенон је остроготском краљу послао његову сестру да га одговори од наума.

Још док су Остроготи боравили на Балкану, Амалафрида је била удата за једног од својих саплеменика чије име није остало забележено. Из тог брака је имала двоје деце, сина Теодада и ћерку Амалабергу коју је Теодорих између 507. и 511. удао за краља Тиринга, Херминифреда.

Како је Теодорих 493. након победе над Одоакаром постао краљ Италије, почео је да води династичку политику која је требало да повеже Амале са свим релевантним владарима послеримског Запада. Око 500. године, недуго пошто је остала удовица, Амалафрида је упућена у Картагину да се уда за краља Вандала и Алана, Трасамунда. Краљичин долазак у вандалску престоницу био је пропраћен искрцавањем гарде од пет хиљада наоружаних робова и почасне пратње од хиљаду готских племића. Као мираз за своју сестру, Теодорих је Вандалима препустио стратешки важну сицилијанску луку Лилибејум.

Када је Трасамунд умро 523. наследио га је романофилски расположени брат од стрица Хилдерих. Он је вратио раније привилегије православним Романима, дозволио им да изаберу новог епископа Картагине, чак је и одбацио аријанство и лично прешао у правоверно хришћанство. Амалафрида, која је сада по други пут остала удовица, побунила се против такве политике пошто су Остоготи, попут Визигота и Вандала, такође били следбеници аријанског учења. Хилдерих је одговорио на овај изазов тако што је погубио краљичину готску пратњу. Краљица је након тога побегла из Картагине и склонила се међу пустињска племена Бербера, али је на крају ухваћена код града Капсе, некох 370 км југозападно од престонице. Хилдерих ју је бацио у тамницу где је Амалафрида и умрла негде између 523. и 526. године. По Касиодору Сенатору у Италији се причало да је у тамници живот окончала насилним путем. Због тога је Теодорих Велики почео да спрема ратну флоту како би казнио вандалског краља, али је током тих припрема и сам умро.

Литература

• The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1980, стр. 63-64.